Поетика у бојама

Ердаг Гокнар: Османско наслеђе и "Бела тврђава"

У циклусу ПОЕТИКА У БОЈАМА, који емитујемо уторком током септембра, моћи ћете да пратите низ од пет интерпретативних радова посвећених стваралаштву Орхана Памука. У емисијама које су на програму 23. септембра прочитаћемо студију Ердага Гокнара "Османско наслеђе и Бела тврђава".

Општепознат и омиљен, као један од најреспектабилнијих приповедачких гласова савремене светске књижевности, Орхан Памук рођен је 1952. у Истанбулу. Наклоност према сликарству, незавршене студије архитектуре, преусмеравање на новинарство и коначно опредељење за књижевност, те парадоксална рецепција - у споју оштрих, антагонистичких реакција на његове уметничке слободе у самој Турској, са изванредном међународном афирмацијом и добијањем Нобелове награде за књижевност 2006. године - представљају неке од препознатљивијих одредница Памукове креативне биографије.

Целовито преведен на српски језик, његов литерарни опус биће у овом циклусу представљен из неколико одабраних перспектива; прегледни чланак Мирјане Маринковић пружа синтетичну интерпретацију комплетне Памукове библиографије (од осам романа, три књиге есеја и једног филмског сценарија),и то из угла њене позиционираности у турској и светској литератури. У наставку циклуса, емитоваћемо студије истакнутих Памукових тумача Едгара Гокнара, Жале Парле, Бернта Брендемоена и Хилије Јачиоглу, посвећене појединачним романима и специфичним тематским преокупацијама његове фикције - попут пишчевог односа према османском културном наслеђу, проблемима личног и колективног идентитета, "дуговима" европском роману, преплета литерарности са ликовним уметностима, и њима сличним.

У чланку Ердага Гокнара Памуков роман Бела тврђава биће посматран у односу према османском наслеђу какво постоји у савременој, републиканској Турској. Аутор нарочито жели да покаже како се у овом фикционалном свету редефинише османско наслеђе (враћањем на његове елементе попут исламског космополитизма и суфизма, или, пак, окретањем архивама) и како Памук покушава да о османском наслеђу створи позитивнију представу од оне која је традиционално прихваћена у републиканској Турској, посебно у књижевности и романима из републиканског периода.

Избор текстова и преводе студија са турског језика потписује Мирјана Маринковић, а преводе са енглеског Драган Стевановић.

 


Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Читају Ковиљка Панић и Марица Милчановић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом