Вокална лирика - Песме Франца Листа
Сопран Маргарет Прајс и пијаниста Сипријен Кацарис изводе композиције Франца Листа: Песма Мињон, Узвишена љубави, Умро сам, Љубави ти тако дуго можеш волети, Тихи локвањ, Како слатко шева пева и Звучи тихо моја песмо,То мора бити дивно и Лорелај.
Лист је током своје каријере написао око седамдесетак песама са клавирском пратњом, углавном на немачком и француском језику, мада су сачувани и Петраркини сонети на италијанском и неколико песама на Листовом матерњем, мађарском језику.
Неке од Листових песама објављене су у две збирке под називом Књига песама из 1843. и 1844. године, међу којима су и чувене Лорелај, На Рајни у лепој олуји, Песма Мињон, О када спавам, и други радови засновани на стиховима Хајнеа, Гетеа и Игоа.
Интересантно је да је сам Лист објављивао и клавирске транскрипције сопствених соло песама, од којих су неке, попут транскрипције песме Љубави, ти тако дуго можеш волети која је објављена као трећи комад циклуса Љубавни снови, постале много познатије и популарније у својој клавирској верзији.
Наиме, Листове соло песме су често биле оштро критиковане, јер су савременици очекивали стил близак Шубертовом и карактеристике присутне у делима других немачких аутора. Према њиховом виђењу, лид је морао да поседује мелодију која сама по себи изражава одређено расположење и која се може певати без већег напора. Хармоније које прате ову мелодију требало је да буду релативно једноставне и без већих модулација, док је клавирска пратња морала бити без великих техничких изазова. Како је Лист често одступао од ових очекивања, бројни критичари су сматрали да заправо никада није разумео суштину ове музичке форме. Иако Лист није желео да опонаша немачки лид већ да створи сасвим личан израз, током боравка у Вајмару прерадио је већи број својих раних песама, пружајући им знатно непретенциознији стил.
Уредница емисије Ивана Неимаревић
Коментари