Сублимне фреквенције – Жан Балибар

Жан Балибар је цењена француска филмска и позоришна глумица, која је своје прво искуство као певачица имала 2002. године, када је отпевала обраду једне песме Сержа Ређанија на албуму посвећеном овом уметнику. Потом је учествовала на концерту Групе за информисање и подршку радницима емигрантима „Жисти" коју подржава већ дуги низ годинама, када је упознала Родолфа Бержеа. Овај гитариста и композитор, али и један од предводника левичарског рок израза у Француској, убрзо јој је предложио да заједно сниме албум на којем се налазе нумере настале у сарадњи Бержеа са песником Пјером Алферијем. Занимљиво је овом приликом напоменути да је Алфери син Жака Дериде, док је певачица ћерка Етјена Балибара, а да су свој самосвојни свет израза пронашли у уметности и књижевности.

Албум Љубавник добио је добре оцене критике, али је постао популаран и код публике на велико изненађење дискографске индустрије. То је нагнало издаваче да у наредним годинама успоставе моду издавања музичких остварења на којима дебитују познате глумице као што су Емануел Сење, Ариел Домбал, Викторија Абрил и друге.

Жан Балибар песме са свог албума пева на француском и енглеском језику, а музички свет који је присутан у нумерама је везан за меланхолични, баладерски рок, у којем се тексту посвећује велика пажња, док је пратња сведена и базирана пре свега на звуку електричне гитаре. При том Балибар није „велика певачица", већ првенствено сценски сигурна перформерка чији је глас сниман са пуно пажње, изблиза, интимистички. У одређеном смислу, она песмама позајмљује нешто од своје харизме и привлачности своје сценске персоне, која се може дефинисати као француски интелектуални кул.

Интересантно је поменути и да је овај албум касније инспирисао познатог португалског режисера ауторског филма Педра Кошту да 2010. године, после изласка другог албума уметнице, прикаже документарац Не мењај ништа инспирисан истоименом песмом и концертним наступима Жан Балибар.

Уредница Ксенија Стевановић