Век хармонике - Интерпретације Ана-Марије Хелшер
Љубазношћу ове хармоникашице добили смо ексклузивне снимке концерата одржаних 2006. године. Слушаћете "Фигуру III" за хармонику Матијаса Пинчера, "Игру писка" Магнуса Линдберга и једно од најпознатијих дела за соло хармонику из друге половине XX века, "Секвенцу број XIII" Лучана Берија.
Рођена 1979. године у Вајмару, Ана-Марија Хелшер је музичко образовање започела код познатог педагога Клаудије Будер, а студије је наставила на Универзитету у Тросингену у класи Хуга Нота и на Универзитету у Тотронту. Током студија, Хелшерова је била стипендиста Фондације Немачке Банке и Владе Савезне Републике Немачке, а од 2010. године предаје хармонику и камерну музику на Универзитету примењених наука и уметности у Луцерну.
Као солиста, али и камерни музичар, Ана-Марија Хелшер је наступала на бројним фестивалима у Штутгарту, Дармштату, Луцерну, Берлину и другим градовима. Најчешће сарађује са ансамблима за савремену музику, јер су управо најрецентнија композиторска продукција и сарадња са диригентима и ауторима у фокусу њених интересовања. Инспиративни уметнички импулси настали из поменутих колаборација резултирали су бројним остварењима за соло хармонику и различите саставе који укључују овај инструмент, које је Ана-Марија Хелшер премијерно изводила.
Фигура III за соло хармонику Матијаса Пинчера из 2000. године, заправо је део циклуса Фигуре који је писан за хармонику и гудачки квартет. Пинчер је за свих пет Фигура инспирацију пронашао у стваралаштву швајцарског надреалистичког вајара и сликара Алберта Ђакометија, покушавајући да његов вајарски језик преведе у музички, користећи високе регистре и скоро нечујне детаље, чиме је дочарао грубе површине Ђакометијевих скулптура.
Игра писка за хармонику Магнуса Линдберга је његово друго остварење за овај инструмент, а како сам аутор каже, због специфичности хармонике често је имао утисак да пише за дувачки оркестар.
Уредница емисије Марија Шекуларац
Коментари