Бернт Брендемоен: Хуманизам Орхана Памука

Општепознат и омиљен, као један од најреспектабилнијих приповедачких гласова савремене светске књижевности, Орхан Памук рођен је 1952. у Истанбулу. Наклоност према сликарству, незавршене студије архитектуре, преусмеравање на новинарство и коначно опредељење за књижевност, те парадоксална рецепција - у споју оштрих, антагонистичких реакција на његове уметничке слободе у самој Турској, са изванредном међународном афирмацијом и добијањем Нобелове награде за књижевност 2006. године - представљају неке од препознатљивијих одредница Памукове креативне биографије.

Целовито преведен на српски језик, његов литерарни опус биће у овом циклусу представљен из неколико одабраних перспектива; прегледни чланак Мирјане Маринковић пружа синтетичну интерпретацију комплетне Памукове библиографије (од осам романа, три књиге есеја и једног филмског сценарија),и то из угла њене позиционираности у турској и светској литератури. У наставку циклуса, емитоваћемо студије истакнутих Памукових тумача Едгара Гокнара, Жале Парле, Бернта Брендемоена и Хилије Јачиоглу, посвећене појединачним романима и специфичним тематским преокупацијама његове фикције - попут пишчевог односа према османском културном наслеђу, проблемима личног и колективног идентитета, "дуговима" европском роману, преплета литерарности са ликовним уметностима, и њима сличним.

Текст "Хуманизам Орхана Памука" Бернта Брендемоена говори о карактеристичним јунацима "Црне књиге" као људима који, по правилу, "настоје да буду неко други" и да се ослободе својих веза са Истоком, аналогно процесу европеизације читавог турског друштва - спорном и критикованом, колико и подржаваном. Управо у честом тематизовању људске потребе да самостално открије свој аутентични идентитет, да спозна себе и своје потенцијале, и да их оствари, Брендемоен види једну од најснажнијих универзалних, хуманистичких порука Памукове фикције, у којој се с посебном пажњом наглашава вредност онога што је индивидуално и личносно, и у којој се традиционална турска култура неретко критикује као она која је, зарад колективних циљева и духа заједнице, спутавала развој личности, а у уметности осујећивала појаве индивидуалног стила. Такође, Брендемоен издваја као универзалну идејну вредност и Памуково инсистирање на потреби сваке националне културе да непрекидно буде отворена за спољне утицаје.

Избор текстова и преводе студија са турског језика потписује Мирјана Маринковић, а преводе са енглеског Драган Стевановић.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Читају Ковиљка Панић и Марица Милчановић.