Слободан Дивјак: Мали речник демократије

Аутор прецизно одређује најважније термине политике и политичке филозофије, кључне појмове либералне демократије... На пример, овде су и одреднице „Атинска демократија", „Апсолутизам", „Ауторитаризам", „Демократија - основни облици", „Диктатура и ванредно стање", „Друштвени уговор", „Елита", „Фашизам", „Грађанска држава", „Грађанска непослушност", „Идеал", „Јавност", „Конзервативизам", „Конституционализам", „Левица и десница", „Либерализам", „Мултикултурализам", „Народ", „Нација", „Нацизам", „Правна држава", „Просветитељство", „Расизам", „Теорије завере", „Тоталитаризам", „Утопија" итд.

У петој емисији, 27. августа, прочитаћемо две одреднице, „Мултикултурализам" и „Неетничке групе". Овде преносимо један фрагмент о мултикултурализму:

"Мултикултурализам је савремени теоријски и друштвени покрет критички усмерен према либерализму и његовом настојању да уставно-правни поредак одвоји од културе, тиме што културу као такву смешта у сферу приватног и тако је чини небитном за успостављање формално-институционалног система државе. Из реченог да се наслутити да се мултикултурализам, бар у својој радикалној варијанти, залаже за реинтеграцију државно-правног уређења и културе као производа посебне традиције неког етницитета.

Да би се ово добро разумело, ваља правити разлику између индивидуалног и колективног (групног) мултикултурализма. Први - либерални - тип мултикултурализма инсистира на коегзистенцији појединаца унутар државно-правног система који им омогућује да сами, према властитом нахођењу, бирају свој културни идентитет; због тога, у таквом облику мултикултурализма не постоје посебна колективна права културних група.

За разлику од тога, у савременом мултикултурализму индивидуална права нису у првом плану, јер се ту полази од претпоставке да је културно-етничко припадништво основ за стицање права, те су ту у првом плану групна права. Дакле, савремени мултикултурализам се залаже за колективни мултикултурализам, тј. не за коегзистенцију појединаца различитог културног идентитета унутар државе, већ за унутардржавну коегзистенцију различитих етнокултурних колективитета као носилаца групних права."

Уредник: Ђура Војновић