18. век - Сонате за виолину Антонија Лолија
Емисијом која је на програму у петак, започињемо двонедељни циклус у којем ћемо представити сонате за виолину, односно две виолине и басо континуо италијанског композитора и виолинисте Антонија Лолија.
Лоли, рођен у Бергаму око 1725. године, један је од највећих виртуоза на виолини у другој половини 18. века. Постоји веома мало историјских података о његовом музичком образовању. Историчари музике сматрају да је био самоук и да се његов музички језик не може сместити ни у једну специфичну школу. Био је активан на двору у Штутгарту од 1758. године, где је радио као солиста дворског оркестра. Постао је познат захваљујући концертима које је веома често одржавао по Европи, због чега је и отпуштен са двора 1774. године. У наредних десет година радио је у служби руске царице Катарине II. Једно време деловао је у Бечу и Напуљу, а потом и у Палерму, где је умро 1802. године.
У опусу овог аутора доминирају дела за виолину, како концертантна, тако и камерна и солистичка. Иако његова дела нису направила велики искорак у правцу развоја музичког језика друге половине 18. века, хармонска решења која је користио указују разумевање и прихватање правила класичног стила.
Аутор Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари