Волфганг Амадеус Моцарт: Тако чине све

Либрето Лоренца да Понета се одвија око једноставног заплета - два пријатеља, Ферандо и Гуљелмо, прихватају опкладу филозофа Дон Алфонса који тврди да им њихове веренице, Фјордилиђи и Дорабела, неће остати верне ако буду среле занимљивије удвараче. Због тога се они прерушавају у албанске официре који покушавају да освоје девојке тако да, према опклади, сваки заводи вереницу оног другог.

Спој Моцартове музике и да Понетовог либрета доноси својеврсно заокружење развоја буфо жанра у XVIII веку. Тако чине све или Cosi fan tutte је и поред свог веселог, комичног карактера у ствари бритка, чак и опора сатира друштвених односа и обичаја. У овој опери озбиљни и племенити женски ликови излазе изван оквира фигуре верне и трпељиве јунакиње. Њихово ослобађање од задатих очекивања указује и на комплексан однос између романтичне љубави и физичке страсти, претходећи тако, грађанској тематици уметности XIX века. Ипак, за разлику од романтизма где ће конфликт између очекивања и жеље најчешће резултирати трагичним исходом, у опери Тако чине све све се завршава прихватањем несталне и динамичне људске природе.

У овој, иначе последњој, Моцартовој опери присутан је велики број ансамбала, много већи него у његовим другим оперским делима. Они наглашавају композиторову јединствену фузију инструменталног писма са лирском експресијом. Један од најлепших примера је трио Soave sia il vento, односно Нежан је ветар у којем се дешава јединствена синтеза фарсе и музичког осликавања дубоких емотивних стања.

На крају другог чина Дон Алфонсо је испунио свој циљ - доказао је непостојаност женске љубави, али ипак одлучује да шараду доведе до краја, инсценацијом двоструког венчања сестара са лажним албанским официрима. Гуљелму тешко пада то претварање, док Ферандо радо пристаје, говорећи да му је још увек драга његова бивша, неверна, вереница. Лажни нотар, односно слушкиња Деспина, долази како би озваничила брачни уговор, али тада стиже вест да се војници враћају из рата. У финалу опере, Ферандо и Гуљелмо откривају своје праве идентитете, а дон Алфонсо закључује да је ова ситуација добродошла будућим младенцима како би научили понешто о правој природи људских односа.

Уредница Ксенија Стевановић