Георг Фридрих Хендл: Агрипина (2. део)

Главне улоге тумаче: сопран Сара Коноли као Агрипина, сопран Малена Ернман као Нерон, бас Хенри Водингтон као Палант, контратенор Доминик Вис као Нарцис, бас Енрик Мартинез-Кастињани као Лезбо, контратенор Дејвид Даниелс као Отон, сопран Даниел де Низ као Попеја и бас Франц-Јозеф Зелиг као Клаудије. Хором и оркестром Великог тратра Лисеу диригује Хери Бикет. Оперу је режирао Дејвид МекВикар који је начинио нову сценску поставку овог Хендловог дела у копродукцији Театра Лисеу, Позоришта Ла Моне из Брисела и Театра Шанзелизе из Париза. 

Оставши сама у својој башти, Попеја почиње да сумња у Отонову наводну издају. Када види да је дошао да је посети она се претвара да је заспала. Наизглед причајући у сну она му открива Агрипинине оптужбе, али он све пориче. Попеја и Отон схватају да их је Аргипина искористила како би довела на престо свог сина из првог брака Нерона. Слуга Лезбо поново најављује приватну посету цара Клаудија. Попеја пристаје да се сусретне са њим у нади ће моћи да искористи цареву наклоност како би се осветила Агрипини. Али неочекивано, појављује се Нерон. Попеја га топло прима и позива га у своје одаје где ће му пружити доказ своје љубави.

Агрипина у међувремену покушава да манипулацијама задржи подршку Нарциса и Паланта, али и свог супруга Калудија. Она се претвара да воли свог мужа и говори му да се чува Отона. Сугерише му да ће се одбранити од покушаја атентата тако што ће прогласити њеног послушног сина Нерона за наследника. Клаудио није убеђен, али се претвара да се сложио са овом сугестијом.

У трећем чину, Попеја смишља како да заштити Отона у кога је стварно заљубљена. Заказавши састанак и цару Клаудију и Нерону у исто време, она користи прилику како би их окренула једног против другог и унела сумњу да је Отон тај који ради против цара. Попеја, такође, успева да Клаудију открије како је Агрипина хтела да прогласи Нерона за цара када је цео Рим мислио да је он нестао у бродолому. Цар, у међувремену сазнаје од Паланта и Нарциса за Агрипинине сплетке. Он одлучује да се суочи са својом законитом супругом. Агрипина реагује лукавством на све оптужбе. Она признаје да је хтела да Нерон постане нови римски цар, али само зато јер се трудила да сачува престо за свог супруга. Такође, она оптужује свог супруга да претерано верује Попеји. Клаудије је збуњен свим овим оптужбама и контраоптужбама, те одлучује да суочи све протагонисте. Сви откривају своје праве мотиве, а Клуадије у духу „милосрдног суверена" одлучује да ће се Попеја и Отон венчати, а Нерон постати његов наследник. Агрипина на крају цинично заључује „Сада када ће Нерон владати, могу да умрем задовољна".

Уредница емисије: Ксенија Стевановић