Берлински Бах

У последњој емисију циклуса који приређујемо поводом 300 година од рођења Карла Филипа Емануела Баха, а у коме представљамо композиције из његовог берлинског периода, као и дела његових савременика који су такође били активни у пруској престоници, слушаћете композиције овог аутора и Јохана Готлиба Грауна.

Допринос Карла Филипа Емануела Баха у развоју солистичког концерта за клавијатурни инструмент представља један од првих врхунаца креативности у овом релативно новом и модерном жанру. Веза са концертима његовог оца, Јохана Себастијана Баха, је очигледна, али треба имати у виду и да је старији Бах свој формат концерта за чембало уобличио тек тридесетих година XVIII века, дакле у исто време када су на овом жанру почели да раде и његови синови, Карл Филип Емануел и неколико година старији Вилхелм Фридеман Бах. Иако се Карл Филип Емануел Бах по правилу држи стандардне риторнело форме, те избегава коришћење облика ронда, варијација, и плесних форми, захваљујући иновативној фактури Емпфиндсамер стила, те редефинисању односа солисте и оркестра, он гради дела изразито модерног звука, која су имала одлучујући утицај на његове савременике.

Виолиниста и композитор Јохан Готлиб Граун ступио је у службу Фридриха Великог још 1732, у периоду пре него што је будући краљ преузео пруску круну и када је, као принц, подржавао музички ансамбл у дворцу у Рупину. На месту концертмајстора пруског двора Граун је остао све до своје смрти 1771. године. Док је у истом пероиду његов брат, Карл Хајнрих Граун, радио као берлински оперски композитор, Јохан Готлиб Граун је био цењен као композитор инструменталне музике, али и као музички педагог, поготову у сфери орбразовања оркестарских музичара. Већину својих композиција Граун је компоновао за оркестарске и камерне концерте који су се приређивали на пруском двору, у Потсдаму и Берлину, а у извођење његових композиција били су укључени и дворјани-аматери. Граунов израз је посебно идиоматичан на плану ритма, где га препознајемо по употреби синкопације, триоле, те такозваних ломбардијских ритмова. Средином XVIII века у Берлину композиције за виолу да гамба - инструмент који је често довођен у везу са аристократским аматерима, али који је већ био на заласку популарности - писали су како Јохан Готлиб Граун, тако и Карл Филип Емануел Бах. По свему судећи, на пруском двору је ове композиције изводио гамбиста Лудвиг Кристијан Хесе, један од последњих виртуоза на овом инструменту, који је и сам био у служби Фридриха Великог.

Аутор емисије Срђан Атанасовски

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом