Научни скуп "Објашњење, евиденција, теорија"

Дводневни научни скуп Објашњење, евиденција, теорија друга је интердисциплинарна конференција посвећена проблему и појму објашњења (да подсетимо, претходна, под називом Структура објашњења, одржана је крајем 2012. године, а у нашем часопису објављен је тематски блок текстова насталих на основу излагања са те конференције). Као и претходна, и ова конферренција подстакунута је тиме што интересовање за природу објашњења све више расте у специјализованијим областима као што су филозофија духа, филозофија биологије и у когнитивним наукама. Потреба за ширим преиспитивањем како структуре тако и појединих елемената објашњења нарочито је значајна у домену проучавања свести, где филозофи, посебно метафизичари и филозофи духа, често износе аргументе засноване на скривеној претпоставци да сва објашњења, а посебно објашњење свести или било којих њених аспеката, треба да изгледају као објашњења у физици. Према овом гледишту, прво треба да откријемо основне градивне елементе стварности, и онда уз помоћ основних закона који се тичу тих елемената можемо да објаснимо свет.

У излагању Гринбаумова критика фројдовске психоанализе Миланко Говедарица преиспитује недостатке психоналитичких објашњења, с посебним освртом на емпиријску евиденцију коју имамо у погледу оваквих објашњења. Као једно од главних питања намеће се да ли сведочанства из психоаналитичке праксе чине фројдовску психоанализу „неоповргљивом" (и стога ненаучном) или, пак, озбиљнији приговор психоанализи представља то што се њена објашњења и предвиђања у пракси показују неуниверзалним. Поредећи Гринбаумову критику психоанализе са Поперовом, Говедарица илуструје два супротна, али веома уверљива начина на која се Фројдова теорија може критиковати.

Снимак је забележен 9. маја на Филозофском факултету у Београду. Следеће среде, 6. августа, можете пратити излагања Душка Прелевића и Мирославе Анђелковић Трајковски.

Уредница циклуса Тања Мијовић.