Музика антика
Дела франко-фламанског композитора Доминика Финоа у извођењу ансамбла „Брабант” под управом Стивена Рајса.
Доминик Фино је највероватније био француског порекла, јер га Ђироламо Кардано, у свом Теоностону, називао "Галусом". Детаљи о његовом животу су непознати, али се зна да је већи део живота провео у Италији и да је радио и на двору и у катедрали у Урбину. Пред крај живота боравио је у Лиону, где је погубљен 1556. године због, како Кардано наводи, "хомосексуалних активности".
Финоова музика је била штампана и позната савременицима који су га убрајали међу најзначајније композиторе тог доба. Наиме, теоретичар Херман Финк је 1556. године сачинио листу композитора за које је рекао да су "Најбољи, најузвишенији, најсуптилнији и они које, по мом мишљену, треба опонашати" - по значају Финоа је ставио после Гомбера, Клеменса нон Папе и Крекијона, а испред Адриана Виларта. Такође, неки писци су истицали да је Фино антиципирао Палестринин стил, наводећи да "без Финоа... Палестринина музика не би била могућа".
До данас је остало сачувано преко 90 Финоових мотета, поред 2 мисе, 4 магнификата, 2 мадригала и око 60 шансона. Његов стил највише личи на дела Николе Гомбера и базира се на богатом имитационом раду.
У емисији ћете чути мотете и мису Си бона сусцепимус, засновану на истоименом мотету Клодена де Сермизија, као и мотете за вишеструке хорове којима је Фино антиципирао дела венецијанске поликоралне школе с краја XVI и почетка XVII века.
Уредница Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpeg "Јунски људи (Приватна архива / Ивана Патаковић)")
.jpg "Никоај Геда")
Коментари