Жак Офенбах: Хофманове приче (1. део)

У главним улогама наступају Јозеп Канг као песник Хофман, Стефани Хоутцеле као Муза, односно Никлаус, Илдар Абдразаков као Линдорф, Доктор Миракл, Копелијус и Дапертуто, Даниела Фали као Олимпија, Марина Ребека као Антонија, Михаел Родиер као Спаланцани, Томас Ебенштај као Андес, Кочениј, Франц и Птикиначо, Надиа Кратева као Ђулијета, Дона Елен као Глас мајке, Валтер Финк као Креслеп, Те-Јонг Јанг као Шлемил. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује словеначки диригент Марко Летоња.

Офенбах је сматрао да су Хофманове приче његова последња шанса да буде прихваћен као композитор озбиљне опере, а не само као стваралац забавних опера комик по којима је био познат. Због тога је последњих неколико година свог живота, готово сву своју енергију уложио у писање овог дела. Када је композитор преминуо, опера је била у процесу проба, а од целе партитуре остало је једино да се ураде одређене допуне у чину који је посвећен Ђулијети, а које је начинио Ернест Гиро. Премијера опере је уприличена 10. фебруара 1881. године у сали Фавар Опере Комик у Паризу. Потоње поставке, као што је она из децембра исте године када је бечки Рингтеатар захватио девастирајући пожар, дале су делу сујеверну репутацију опере која доноси лошу срећу. Тек је спектакуларна поставка у Берлину 1905. године донела Хофмановим причама интернационалну популарности. Током прве половине XX века, опера је доживела бројне ревизије Ђулијетиног чина, а усталила се и пракса да водеће женске улоге тумаче различите певачице - чиме се нарушава драмско јединство овог дела, али се добија ретка прилика да се може ангажовати више одличних певачица у једној опери.

Пролог опере Хофманове приче се дешава у крчми близу оперске куће у Нирнбергу. Хофманова муза се жали на распусни живот песника, а потом се претвара у студента Никлауса. Тада у крчму стиже Хофман са групом веселих студената који од њега траже да им исприча причу о патуљку Клајнзаху, али његове мисли се окрећу сањарењу о лепој жени. Када угледа саветника Линдорфа, он у њему препознаје свог вечитог супарника и предвиђа да ће се и његова љубав са лепом Стелом лоше завршити. Због тога одлучује да присутнима исприча своје претходне романтичне догодовштине.

Први чин носи поднаслов Олимпија. Ексцентрични проналазач Спаланцани се нада да ће му лутка коју ће изградити повратити богатство које је изгубио. Но, плаши се да његов бивши партнер Копелијус не дође и узме му све што буде зарадио. Хофман је Спаланцанијев ученик, који мисли да је Олимпија у ствари ћерка старог проналазача. Он се заљубљује, а његов колега Никлаус узалуд покушава да му укаже на његову грешку. Када се појави Копелијус, он са собом доноси магичне наочаре које све ствари чине лепшима, а потом тражи и део профита. Спаланцани представља свима своју механичку „ћерку" која пева чувену колоратурну Олимпијину арију, у којој паузе означавају време које је потребно да се лутка навије како би наставила. Хофман, гледајући кроз наочаре, мисли да је она људско биће и потпуно је опчињен. Он са лутком плеше весели плес. Но, убрзо се чује звук разбијања машинерије. То је Копелијус уништио лутку како би се осветио Спаланцанију. Окупљени гости се подсмевају Хофмановој лудости.

Уредница Ксенија Стевановић