Берлински Бах

У току рада у Берлину Карл Филип Емануел Бах написао је преко стотину соната за чембало, које спадају у ред његових најмаштовитијих дела, и којима се позиционирао као водећи представник Емпфиндсамер Стила у музици. Поред осам збирки соната, међу којима се издвајају такозване Пруске и Виртембершке сонате, Бах је објавио и одређени број појединачних соната, док су многе остале сачуване само у рукопису. Тако је, на пример, Сонату у Е-дуру Бах 1757. године приложио за угледну антологију дела за чембало, објављену у Нирнбергу. Поред солистичких дела за клавијатурне инструменте, камерна музика је за Карла Филипа Емануела Баха била једно од поља на којима је најчешће експериментисао са инвентивним музичким решењима. Посебно место заузимају трио сонате, односно сонате за два облигатна инструмента и басо континуо, у којима плени Бахов труд да обликује специфично музичко писмо прилагођено могућностима сваког инструмента.

Кристоф Нихлман рођен је у Брандербургу, а усавршавао се код Вилхелма Фридемана Баха, Георга Филипа Телемана, Јохана Јоакима Кванца, као и Карла Филипа Емануела Баха. Привучен меценством Фридриха Великог, у периоду од 1745. до 1756. године радио је као чембалиста на пруском двору, заједно са Карлом Филипом Емануелом Бахом. Најзапаженија дела остварио је у жанру концерта за чембало, који је и даље важио за нови жанр, и који је, пре свега захваљујући Карлу Филипу Емануелу Баху, постао симбол осећајног стила у музици, али и културног амбијента просвећеног Берлина. Нихлман је у својим концертима третирао чембало као високо експресивни инструмент идиоматичне технике и пажљиво је осмишљавао структуре музичких фраза, уз успоравање хармонског ритма и сажимање реприза.

Аутор емисије Срђан Атанасовски