Историјски снимци
Пијаниста Клаудио Арау изводи Шест варијација у Еф-дуру опус 34 и Ероика варијације, опус 35 Лудвига ван Бетовена. Снимци су из 1941. године.
Један од најзначајнијих пијаниста XX века, Клаудио Арау рођен је 1903. године у Чилеу, а пажњу јавности привукао је већ са пет година када је као чудо од детета одржао свој први јавни наступ. Са осам година одлази у Немачку где започиње формално музичко образовање код Мартина Крауза, ученика Франца Листа. О изузетном таленту и брзом напредовању младог уметника сведочи чињеница да је у једанаестој години већ свирао Листове Трансценденталне етиде које важе за најзахтевнија дела целокупне пијанистичке литературе. Блистав почетак каријере који су обележиле серије концерата посвећене остварењима појединачних композитора, које је Арау приређивао током тридесетих година у Немачкој и широм Европе, прекинут је избијањем Другог светског рата, када уметник са породицом одлази у Сједињене Америчке Државе где ће убрзо добити држављанство. У деценијама по завршетку рата, Арау се уздигао у једног од најцењенијих интерпретатора, који је поред каријере концертног музичара на бројним светским сценама, упоредо деловао и као студијски музичар, снимајући за више дискографских кућа, међу којима највише за Филипс, за који је начинио записе готово целокупних опуса главних фигура музичког класицизма и романтизма.
Клаудио Арау је важио за пијанисту изузетно стабилне технике и нескривеног интелектуалног приступа у тумачењу литературе, што је разултирало својеврсном озбиљношћу његовог музичког израза. По мишљењу Харолда Шонберга, својим динамичким опсегом Арауов тон био је заоставштина романтичарске традиције под којом се овај пијаниста формирао, али је за разлику од романтичарске генерације, Арау уместо тонског колоризма обликовао нешто хладнији, објективизовани звук. Изузетан виртуоз у својим млађим годинама, у зрелом животном добу све више је тежио аналитичком приступу и споријим темпима, али су његове интерпретације увек одисале перфектно израђеном техником.
Уредник емисије: Стефан Цветковић
Коментари