Вокална лирика
Португалске љубавне песме
„Ово је сасвим оригинална музика, другачија од свега што сам чуо, најзаводљивија и најзаноснија, измишљена како би изненадила свеце и како би инспирисала профани делиријум."
Овим речима је Енглез Вилијам Бекфорд у свом дневнику, 1787. године, описао португалске љубавне песме, познате као модињас. Порекло ових песама није тачно утврђено, али се зна да су у Португалу биле присутне у време владавине Краљице Марије И, на преласку из 18. у 19.век. Претпоставља се да су на Пиринејско полуострво дошле из Бразила, али не постоје чврсти докази који би потврдили овакву претпоставку. Средином 1780-их, када је Бекфорд посетио Португал, ове песме су већ биле популарне у племићким салонима, а изводиле су се и на лисабонском двору. Посебно популарне биле су модиње за два гласа, најчешће сопрана, у којима су се гласови кретали у паралеленим терцама и секстама, са инструменталном пратњом која се изводила на чембалу или неком дубоком гудачком инструменту. Ипак, у Португалу су биле најпопуларније модиње у којима је пратња извођена на гитари. Током првих година 19. века, ове песме су почеле све више да попримају одлике оперске арије, чиме су изгубиле на једноставности и непосредности, што је условило и опадање њихове популарности.
Уредница Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари