Ђузепe Верди: Набуко

Насловну улогу је тумачио Пласидо Доминго у још једној вердијанској баритонској улози, које пева у позном периоду своје каријере. Овај 74-годишњи тенор у последње време наступа као баритон, тумачећи неке од најпотреснијих рола које је Верди написао за овај глас. Како то каже критичар лондонског Гардијана Мартин Кетл „Домингов глас се данас више ослања на велико умеће, него на снагу, али то је још увек несумњиво одличан глас у најзначајнијим тренуцима опере". Улога Набука одговара Доминговом светлом, "тенорском" баритону више него неке друге улоге које је тумачио попут Риголета или Симона Боканегре. На одређени начин, у своје виђење вавилонског краља, Доминго као да је уткао богато исуство стечено извођењем тенорских рола, створивши јунака прожетог конфликтним осећањима и очајем.

Сам Верди је рекао да са Набуком започиње његова композиторска каријера, и да у овом делу први пут чујемо «правог Вердија». То су пре свега: нова и динамична употреба хора, изузетна ритмичка виталност и акутни осећај за драмску пулсацију. У Набуку нема значајне тенорске улоге, али зато роле Набука и Закарије јесу велики изазови за сваког баритона или баса. Улога Абигаиле је једна од најтежих у Вердијанском репертоару и пре свега је везана за драмског сопрана изузетно покретљивог гласа. Ипак прави протагониста опере је хор - који доминира најдраматичнијим сценама ове опере и коме је поверена једна од најпознатијих мелодија XIX века и целокупног Вердијевог стварaлаштва - Ва пенсиеро.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић