Марко Новаковић: Актуелност социјалне филозофије

Година 1930. се може означити као својеврсна прекретница у деловању Института за социјално истраживање (Unstitut für Sozialforschung), који је седам година раније у Франкфурту на Мајни основао син богатог немачког трговца, Феликс Вајл. Наиме, то је била година у којој је руковођење Институтом од аустријског марксисте Карла Гринберга преузео социолог и филозоф Макс Хоркхајмер. Поред Хоркхајмера, у кругу Института и његове научне публикације Часописа за социјално истраживање (Zeitschrift für Sozialforschung) деловало је више теоретичара којима је било заједничко интересовање за друштвене теме и који ће обележити развој социјалне теорије двадесетог века, попут Ф. Полока, Т. В. Адорна, Е. Фрома, Х. Маркузеа, Л. Левентал, као и В. Бењамина, Ф. Гросмана, Ф. Нојмана и тако даље.

Како пише Марко Новаковић, генеза идеје нове социјалне теорије у традицији савременог марксизма била је постепена, а почетна фаза њеног развоја мора се посматрати кроз Хоркхајмерове радове из раних тридесетих година. У ту сврху Новаковић посебно издваја управо Хоркхајмерово приступно предавање из јануара 1931. у којем је, као нови директор Института за социјално истраживање, поставио опште смернице за будући истраживачки рад ове научне институције.

Као пандан Хоркхајмеровом изворном програму делатности Института изложеном у овом предавању, Новаковић наводи и приступно предавање које је други и у наредним деценијама најзначајнији представник критичке теорије, Теодор Визенгрунт Адорно, исте године одржао пред аудиторијумом франкфуртског Универзитета. Адорнов експозе није само био саморазумљиви продужетак Хоркхајмеровог пионирског подухвата, већ исто тако и разилажење са програмом филозофски вођеног научног истраживања друштва.

Уредница циклуса Тања Мијовић.