Музика антика

Овај француски ренесансни композитор имао је каријеру необичну за то време - насупрот већини својих колега, Жанекен није имао стални ангажман при некој катедрали или двору, већ је углавном био под патронатом нижих црквених и световних званичника и мецена, који нису успевали да му омогуће лукративније ангажмане. Током првих деценија 16. века, Жанекен је радио на различитим позицијама у катедралама у Бордоу, Анжеу, Ашу, да би око 1540. године привукао пажњу Жана де Гиза, заштитника Еразма Ротердамског, Клемана Мароа и Франсоа Раблеа. Захваљујући његовом патронату и помоћи Шарла де Ронсара, брата песника Пјера де Ронсара, Жанекен је успео да добије место певача у краљевској капели у Паризу, а потом, пар године пре смрти и звање „краљевског композитора", односно „композитер ординер ди руа". Клеман Жанекен је умро у Паризу 1559. године, а у свом тестаменту се жалио на године и сиромаштво, завештавши свој скромни иметак у добротворне сврхе.

Иако Жанекен није успео да досегне више друштвене позиције, мало који други композитор у ренесанси је уживао већу популарност током живота. Шансоне Клемана Жанекена су биле изузетно популарне и радо извођене, а издавач Пјер Атењан штампао је чак пет томова композиторових вокалних дела. Жанекен је компоновао мало литургијске музике - познате су само две мисе и један мотет, али се са друге стране у његовом опусу налази 250 световних шансона, преко 80 псалама и духовних шансона, еквивалената италијанских духовних мадригала.

Посебно утицајне биле су Жанекенове програмске шансоне - дугачке, ритмички изузетно богате композиицје у којима је композитор вешто имитирао звуке из природе или људских активност, попут веома популарниих призора битке и лова.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић