Србија и Европска унија (2)

Мени се чини, каже Прокопијевић, да „класична калкулација", захваљујући којој је Европска унија била привлачна свима и која је допринела да се она четвороструко прошири - „почиње да се мења у том смислу да је предности нешто мање и да се појављују неки трошкови". При томе, треба да обратимо пажњу на четири елемента. Пре свега, „добит од заједничког тржишта за фирме и потрошаче" још увек је „позитивна, упркос свему". Потом, „цена ЕУ регулације", која деценијама није представљала сметњу, све је већа и тиме постаје проблем за земље, односно њихове привреде јер „фирме губе конкурентску предност у односу на ривале из света". Ту је и „висина прилога за фондове помоћи посрнулим чланицама", ставка која се до сада није појављивала. Немачка је, „негде крајем 2012, дала око 40 милијарди ефективног новца или новца за кредитне гаранције", а њена укупна обавеза, оно што би Немци платили током низа година кад би се „активирао читав њихов удео гарантија и свега", износио је око 640, 650 милијарди евра, што је „сума која је равна скоро немачком федералном буџету". То је „значајан трошак, али не фантастичан. У сваком случају, овај трошак се појављује и изазива спорове који су типични за федерације, конфедерације и друге типове асоцијација међу земљама."
Коначно, „четврта ствар која ће имати утицаја на калкулације је будућност Европске уније. Наиме, ако Европска унија не нађе решење из овог проблема у коме се тернутно налази, из кризе дугова која је, на неки начин, врх леденог брега за једну дубљу кризу, за коју бих рекао да је криза концепције, бојим се да ће се појавити више земаља које ће хтети да изађу, јер нико неће хтети да остане у клубу који ће деценијама бити осуђен на нешто између стагнације и рецесије... и бојим се да ће ослабити мотивација земаља... које су кандидати да се нађу у клубу."
После детаљнијег разматрања и неких других актуелних европских тема, Прокопијевић закључује: „Европска унија је још увек привлачна асоцијација, али све мање привлачна, са великим проблемима и у ситуацији у којој се калкулација, која се раније није мењала деценијама, сада мења повремено из месеца у месец, некад из недеље у недељу. Међутим, Европска унија је своју акутну кризу претворила у хроничну, тако да су тренутно и тржишне силе мало суспендоване. Има се утисак да су неки проблеми решени или бар ефикасно гурнути под тепих."
Уредник: Ђура Војновић