Клавирске метаморфозе

Овај уметник рођен 1948. године, током својих тинејџерских година свирао је по слуху различите стилове рок и џез музике, а потпуну музичку писменост стекао је тек када му је било осамнаест година. Музичко образовање започео је на Конзерваторијуму у Сан Франциску, а наставио на Универзитету Карнеги Мелом где је студирао клавир код Херија Френклина и композицију код Роланда Лајха. Потом је наставио да се усвршава и приватно - композицију код Винсента Персикетија, а професори клавира били су му Теодор Летвин, Лион Флајшер и Вилијам Маселос. Као пијаниста наступао је у Европи, Јужној Америци, Јапану и Кини, док је у Сједињеним Америчким Државама концертирао, поред осталог, и у Карнеги Холу и Кенеди центру. У његовој дискографији издваја се компакт диск са делима Џорџа Гершвина и снимак композиције Тиха музика каталонског композитора Фредерика Момпуа.

Композиторски опус Хаскела Смола садржи бројна дела посвећена клавиру, али и камерне композиције, композиције за симфонијски оркестар и хор. У њих су, поред достигнућа музичког модернизма, уткани и елементи џеза и блуза. Пишући о Смолу, Дејвид Карп описује клавир, са његовом симетричном поделом музичког простора, великим распоном, удобношћу стварања тона, полиритмичким могућностима, као природну инспирацију за стварање музичких идеја и њихову реализацију. Посебан изазов Карп налази у превазилажењу ограничења да се на овом инструменту оствари прави легато, у чему види предност композитора који су, попут оних у XIX веку, истовремено и пијанистички виртуози, а међу које спада и Хаскел Смол.

Слушаћете Смолову композицију под називом Симфонија за соло клавир, опсежно шестоставачно дело написано 1997. године. Према композиторовим речима термин симфонија у називу композиције не односи се на поступак евоцирања оркестарских инструмената или текстура, већ описује третман инструмента и истраживање свих његових звучних потенцијала.

Ауторка Бранка Поповић
Уредница Ксенија Стевановић