Мајстори барока - Бенедето Марчело
Представљамо духовну музику Бенедета Марчела. Слушаћете псалме из збирке "L'Estro poetico-armonico": четворогласни Десети псалм - за сопран, контраалт, тенор и бас, под називом "У бога верујем", 31. псалм за контраалт, тенор и бас под називом "Нека су блажени грешници" и 14. псалм за соло сопран под називом "Господе који живиш".
Из корпуса духовне музике Бенедета Марчела, најпознатији опус свакако су композиције настале на основу првих 50. псалама у преводу на италијански језик Ђиролама Асканија Ђустинијанија. Настајали су између 1724. и 1726. године, и груписани су у 8 томова, обједињених у збирци L'Estro poetico-armonico. Ових 50 псалама имају димензије педесет засебних композиција, које се разликују по извођачком саставу и форми. Заједничко за све псалме, јесте повратак на експересивност текстуалног предлошка, налик венецијанској традицији прве половине XVII века, коју је музика требало додатно да осветли.
Марчело је у овим композицијама користио кантус фирмус из различитих литургијских служби: хебрејске, грчке и јерменске, а критичари и данас истичу његово умеће да строга контрапунктска правила духовне музике уклопи са музичком изражајношћу карактеристичном за световну музику 18. века.
Пре него што је у XX веку поново откривена музика Антонија Вивалдија, Бенедето Марчело је био најизразитији представникј венецијанске школе. Занимљиво је да је на премијерном извођењу псалама у Венецији, сам композитор певао поједине тенорске деонице. Популарност псалама била је велика, простирући се све до половине XIX века, а међу онима који су им се дивили били су и Гете, Керубини, Росини, Бизе и Верди.
Уредница емисије Сања Куњадић
Коментари