Музеј звука
Комади за харфу француских, енглеских, португалских и немачких аутора 17. и 18. века.
Порекло харфе може се пратити од најстаријих сачуваних приказа на старим египатским споменицима на којима су представљени инструменти лучног типа, преко сродних облика инструмената многих афричких традиционалних култура, као и примерака који се појављују у култури Античке Грчке. Ширењу харфних инструмената у Европи највише су допринели Келти, који су их, како се претпоставља, преузели од Грка, а потом донели на британска острва. Шкотски народни певачи пратили су харфом своје интерпретације, док је у Ирској традиција свирања на овом инструменту негована вековима. Почев од 12. века харфа прати и певање трубадура по Француској, Италији и Немачкој, а постаје и обавезни део витешке опреме. У 18. веку и периоду музичког рококоа харфа ће због свог специфичног звука и спољашње декоративности постати један од неизоставних инструмената у кућном музицирању, а њено место почетком 19. века замењује клавир.
Слушаћете композиције Жан-Франсоа Дондрија, Хенрија Персла, Карлоса Сеишаса, Јохана Пахелбела и Јохана Филипа Кристијана Шулца у интерпретацији харфисткиње Елене Поланске.
Уредница емисије Ирина Цвијановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари