Електронски студио
Композиција Чарлса Вуоринена "Енкомниум времену".
.jpg "XX век")
Вуоринен је, 1968. године, започео реализацију ове обимне композиције, настале на позив продуцентске куће Нансач рекордс, у Центру за електронску музику Колумбија-Принстон, у Њујорку. Назив дела открива идеју коју је аутор имао у виду, а која је заснована на тези да се, у случају студијске електронске музике, звук не изводи већ ствара. Стога је Вуоринен настојао да, на основу равномерне дванаестостепене темперације, изведе у студијским условима апсолутна квантитативна трајања тонова која би, у односу на уобичајене слушалачке навике, била супротстављена квалитативном релативном трајању којим резултира живо извођење. Тако су пропорције између тонских висина овог дела коресподентне онима између трајања звучних догађаја како на макро, тако и на микро нивоу. Или, како је аутор рекао: „Време ми је потребно, и зато га ја славим - отуд наслов. Ја нисам њему потребан, и зато му приступам са поштовањем - отуда термин енкомниум."
Вуоринен је за ово дело, 1970. године, добио Пулицерову награду за музику. То је био први пут у историји да је ово признање припало електро-акустичкој композицији.
Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Дадиљe")
_(1).jpg "Кад зидови оживе: Ирена Јевтовић и Маја Стојановић")
Коментари