Композиције Клеменса нон Папе

Јакобус Клеменс, како је било право име Клеменса нон Папе, рођен је у Фландрији између 1510. и 1515. године, а његов живот, био је несталан и необичан. Први поуздани подаци о њему сачувани су у издању шансона које је 1530. године објавио Пјер Атењан. Нон Папин почетнички ангажман било је место певача катедрале у Брижу. Чињеница да је отпуштен после само годину дана навела је истраживаче да закључе да је већ у ово време почео да стиче репутацију весељака и боема, која није била у складу са строгим правилима црквеног живота. У исто време, овај уметник је почео да ствара обиман и разноврстан опус у којем је испољавао велико мајсторство контрапунктске технике, али и своју екстровертну, а каткада и меланхоличну природу.

О необичном карактеру овог уметника сведочи и његово име, односно корекција имена која се први пут појављује 1542. године. Није потпуно јасно зашто је Јакобус Клеменс свом имену додао "нон Папа" - једна хипотеза говори да је то учинио како би се разликовао од композитора Јакобуса Папе, песника из Ипреа у којем је и Клеменс једно време радио. Друга се, пак, заснива на идеји да је име проистекло из шале композитора и његовог издавача Тилмана Сусата којом су желели да нагласе да у питању нису дела Папе Клемента VII (Клеменс на латинском) - потписујући збирке композиција са „Јакоб Клеменс - али не Папа".

За разлику од својих колега, Клеменс нон Папа је био један од ретких заначајних композитора XVI века који никада није отпутовао у Италију. Зато његови радови представљају релативно чист „дијалекат" франко-фламанског стила. Клеменс нон Папа се налази између генерације Жоскена де Преа и оне којој су припадали Палестрина и Орландо ди Ласо, а у његовом опусу доминирају духовна дела. За непуне две деценије рада, овај аутор је иза себе оставио обиман опус од 233 мотета, 15 миса, 15 магнификата, преко 100 световних композиција, међу којима су најбројније шансоне, као и 159 композиција заснованих на текстовима псалама на холандском језику, које је омузикалио користећи популарне мелодије на начин кантус фирмуса.

Уредник: Ивана Неимаревић