Јомели и духовна музика наполитанских мајстора

Николо Јомели рођен је 10. септембра 1714. године у градићу Аверса, надомак Напуља. Образовање је стекао похађајући тада славне напуљске конзерваторијуме, а свој музички укус обликовао је под утицајем композитора попут Адофла Хасеа и Леонарда Леа, који су били активни у овом граду. Након што је остварио запажен успех својим првим операма, Јомели је боравио у Болоњи, где га је подучавао Падре Мартини, након чега је наставио да компонује опере за градове северне Италије - Венецију, Ферару, Торино и Падову. Средином четрдесетих година XVIII века Јомели је радио као управник музике у једном од женских конзерваторијума у Венецији, што је подразумевало редовно компоновање музике за црквене службе. У овом периоду основне одлике Јомелијевог зрелог идиома већ су препознатљиве, укључујући употребу декламаторног стила, смелих хармонских решења и иновативне употребе динамичких ефеката. Многе Јомелијеве нумере издвајају се тиме што имају две јасно диференциране теме, што заправо кореспондира са настојањима средњоевропских композитора тог времена у профилисању тематизма у сонатном облику. Крајем четрдесетих година Јомели је боравио у Риму, где је, поред неколико опера, премијерно изведен и његов ораторијум Патње нашег Господа Исуса Христа, писан на либрето Пјетра Метастазија.

Међу виђеним композиторима сакралне музике у Напуљу у 18. веку убраја се и Никола Сабатино, који је имао сличан образовни пут као и Јомели. Рођен 1705. године у Напуљу, Сабатино је био активан као композитор од 1726. године, а од 1758. године до свог пензионисања 1788. био је управник музике у цркви Сан Ђакомо дељи Спањоли и у ораторијанској цркви Ђироламини. Као и Јомели, Сабатино је одржавао везе са Падреом Мартинијем из Болоње, који га је високо ценио. Једна од Сабатинијевих најуспешнијих духовних композиција је мотет за соло сопран Вола туртур де нидо, из 1729. године.

Аутор емисије Срђан Атанасовски