Поезија Тадеуша Ружевича

Можете слушати Ружевичеве новопреведене песме. За разлику од дуге песме „Рециклажа", коју смо прочитали у недељу 18. маја, као прави пример „Случаја Ружевич", песме новијег датума су краће. У преводу Бисерке Рајчић стихове чита Марица Милчановић.

У завршној емисији циклуса (1. јун 2014), поред новопреведених Ружевичевих песама, прочитаћемо и коментар Бисерке Рајчић под насловом Да ли је Нобел заслужио Ружевича.

„Почетком 2014. године у Пољској су вођени разговори међу песницима најмлађе генерације о књижевним наградама. Тема је била и Нобелова награда и због чега је није добио најзаслужнији пољски песник друге половине XX века. Питање тада постављено је гласило типично пољски: Да ли је Нобел заслужио Ружевича?

Такво питање је, наравно, провокативно. Јер, по мишљењу младих пољских песника, „деведесетдвогодишњи песник није имао у себи ништа од споменика". Написао је четрдесетак књига песама, прозе, есеја, драма и до последње песничке збирке „Купи мачку у џаку" остао је трагалац за новом формом, неко ко се није либио да у позним годинама стави на главу капу дворске луде и понаша се као дворска луда. Да, како његова последња књига показује, буде већи постмодерниста од песника најмлађе генерације, који стварају у духу постмодернизма, јер је то основни правац стваралаштва песника рођених 70-их и 80-их година у целом свету. Показује то и документарни филм Анджеја Сапије снимљен 2010, у којем Ружевич без икаквог устезања показује више својих лица, која одражавају његова крајње различита физичка и духовна стања. Час весело, час забавно, час тужно, час уморно и поново весело, забавно, тужно..."

Уредник циклуса: Радмила Глигић