Сублимне фреквенције

Жилијет Греко и Жака Брела, двоје најкарактеристичнијих извођача француске шансоне 60-их година, повезивало је пријатељство, али и међусобно дивљење. Њихова веза је постала још јача, када је Грекó од 1985. почела да наступа са Жераром Жуанестом, иначе Бреловим блиским сарадником, аранжером и пијанистом, који ће јој постати супруг. Албум који вечерас слушате остварен је заједно са Жуанестом и пијанистом Бруном Фонтаном. Оркестарски аранжмани су интересантни, необични, свежи, понекада подсећају на решења класичне и савремене музике. Занимљиво је напоменути да је Жуанест композитор славне песме Не ме кит па - Не остављај ме, али будући да није био члан француског удружења композитора САСЕМ, он није уписан као аутор. Тада је Жак Брел, познат као великодушан и правичан човек, Жуанесту купио клавир, јер је он у том тренутку био сиромашни париски музичар.

Жилијет Греко у 87. година даје врло личну посвету свом пријатељу Брелу. Она каже да је уживала у томе да чита Брелове речи, саме без музике. У том читању је закључила да једино „оружје" које поседује како би се одважила у реинтерпретацију Брелових интимних драма јесте то што је жена. Она каже „Он је врло женствен, понекада, у својој окртуности. То што сам жена ми је омогућило да од свега направим сопствену причу, да кажем оно што он није рекао, оно што није дозволио да се чује. Овде смо обоје, он и ја, и то доноси чудноват резултат, посве неочекиван". Грекó, такође, додаје да идеја да се обележи 35. годишњица смрти Жака Брела није била њена, већ да су јој то понудили други. Испрва је била неодлучна и пуна стрепње, али је схватила да је ово тренутак и прилика да Брелу коначно каже да га је волела и да му се захвали на свему.

Греко описује Брелов живот као савршено логичан. „Он је све написао", каже Греко, „о свим темама о којима је желео да говори, он је говорио. Био је поштен човек, на начин на који се то подразумевало у 18. веку. И тако је, учинивши храбри чин повлачења са сцене, отишао. Све је рекао, што је лепо, одважно и величанствено. Он је био", закључује Греко, „човек за узор".

Уредница Ксенија Стевановић