Пасије Карла Филипа Емануела Баха и Готфрида Аугуста Хомилијуса

Готфрид Аугуст Хомилијус рођен је 2. фебруара 1714. године, његов отац је био лутерански пастор. У Дрездену и Лајпцигу је студирао музику и право. Скоро читав свој радни век Хомилијус је везао за Дрезден, где је постао оргуљаш са 28 година живота. Године 1755. постао је кантор и учитељ музике у цркви Светог Крста (Kreuzkirche), истакавши се и као одличан педагог. Ово намештење је заправо подразумевало и дужности управника музике у три највећа дрезденска лутеранска храма, а пошто је шездесетих година XVIII века, током Седмогодишњег рата, Kreuzkirche уништена, Хомилијус је превасходно био активан у Богородичининој цркви (Frauenkirche).

Хомилијус се истиче као изузетно плодан стваралац, пре свега на пољу духовне музике. Са опусом који је обухватао скоро све жанрове црквене музике - укључујући оргуљска дела, мотете, кантате, магнификате, пасије и ораторијуме - Хомилијус се сврстава у сам врх композитора лутеранске музике XVIII столећа. Славу је понајвише стекао као композитор опсежниих вокално-инструменталних дела, а његов опус обухвата и целокупан годишњи циклус лутеранских богослужбених кантата који је компоновао у последњим годинама свог живота. Примењујући јасан декламаторни стил, Хомилијус је неретко посезао за илустративним динамичким контрастима, задржавајући се у оквирима једноставне хармоније. У његовим делима контрапунктска техника више нема првенство, већ је акценат на богатству мелодијске инвенције, на коју је утицала опера тог доба, али која се ипак чује као ‘природна', налик народном напеву. Његова остварења тумаче се и као најзначајнији пример еmpfindsamer стила у сакралним вокално-инструменталним жанровима. С тим у вези, посебно је занимљиво на који начин се стилска хетерогеност користи за пажљиво уобличавање специфичне експресивности која карактерише естетику осећајног стила.

Срђан Атанасовски