Мајстори барока

Мало се зна о детињству овог уметника, али је познато да му је један од учитеља био Жан-Батист Сенаје и да је био један од првих виолиниста који је спојио италијански и француски стил извођења.

Године 1719. примљен је на двор Луј-Анрија Бурбона, принца Кондеа, где је имао повољне услове за стваралаштво. Највећу славу доживео је између 1729. и 1740. године, када је у Паризу организовао Духовне концерте. Ове вечери привлачиле су велику пажњу публике, која је могла на њима да чује инструментална дела италијанских мајстора, Вивалдија и Корелија, али и премијерно извођење композиција својих савременика. Поред великог опуса инструменталне музике, Обер је писао и комичне опере и балете.

Вечерас ћете слушати виолинске концерте овог аутора, писане заправо за кончертино од четири виолине. Наиме, једна виолина има водећу, главну улогу, а остале три су пратња. У формалном погледу, ова дела се састоје из три или четири става. Виолончело такође може да има истакнуту, готово концертантну деоницу, а континуо употпуњава чембало, док је, занимљиво, изостављена виола. Овакав избор инструмената који резлултира веома јасним, чистим звуком, био је уобичајен у италијанској концертантној литератури, те примере налазимо код већ поменутих Вивалдија и Корелија.

У овим концертима Обер је успео да прожме елементе италијанске и француске концертантне музике. Италијанском, односно Корелијевом моделу може се приписати употреба пасажа и арпеђа, задржице у паралелним интервалима, као четвороставачна структура. Француски, пак, утицај приметан је у елегантним мелодијским контурама, осећају за симетрију фразе и широкој употреби плесних ставова.

Уредница Сања Куњадић