Историјски снимци

Овај немачки пијаниста рођен је у Јитербогу 1895. године, а клавир је учио код чувеног немачког педагога Карла Хајнриха Барта. Каријеру је започео 1917. године великим реситалом на којем је извео Бетовенову Хамерклавир сонату и Брамсове Варијације на Паганинијеву тему, а последњи концерт одржао је готово шест деценија касније, 1981. године.

Током више од шездесет година, његову плодну концертну каријеру пратио је и студијски ангажман из којег је проистекао обиман дискографски опус који броји више десетина албума. На њима је Кемпф остварио тонске записе широког спектра пијанистичке литературе од барока до романтизма, као и снимке најзначајнијих камерних и концертантних дела у сарадњи са бројним истакнутим музичарима и оркестрима своје епохе.

Посвећен интегралном звучном баштињењу музике појединих аутора, Кемпф је био један од првих пијаниста који је снимио целокупан опус соната Лудвига ван Бетовена и Франца Шуберта, док је Бетовенове клавирске концерте снимио два пута у сарадњи са Берлинском филхармонијом: најпре у моно техници са диригентом Паулом ван Кемпеном почетком педесетих година, а потом и 1964. године, када је објављен стерео снимак у сарадњи са диригентом Фердинандом Лајтнером.

Вилхелм Кемпф је био веома посвећен и музици Јохана Себастијана Баха чије је клавирске опусе - две свеске Добротемперованог клавира, те циклусе Енглеских и Француских свита, снимио у целини. У својим интерпретацијама дела овог великана немачког барока, Кемпф Бахову музику посматра кроз диоптрију савременог инструмента, па се на снимцима може чути обилата употреба педала, али и веома мек звук клавира, доста удаљен од звука чембала, инструмента за који су поменута остварења оригинално написана.

Уредник емисије: Стефан Цветковић