Опере – Вивалди: Крунисање Дарија

Опера Крунисање Дарија је написана у првом периоду стваралаштва дела за позорницу Антонија Вивалдија које је започело релативно касно, у време када је композитор имао 35 година. Ипак, савременици су га препознали као изузетно талентованог и иновативног аутора на овом пољу, те су му најпознатија венецијанска позоришта широм отворила врата. У том првом периоду, Вивалди је важио за једног од најмодернијих стваралаца венецијанске опере. Његова "савременост" се огледала у стављању акцента на глас, који је био праћен појединим солистичким инструментима, уз поједностављење линије басо континуа, јасно разликовање између декламаторних и колоратурних пасажа, као и свежу употребу индикација за темпо.

Крунсање Дарија се базира на либрету из XVII века и у много чему показује везу са старијим типом венецијанске опере. Са данашње тачке гледишта, она се чини занимљивијим и разноврснијим делом од класичних опера серија с почетка XVIII века. Написано 1717. године, Крунисање Дарија одликују арије писане у бинарној АБ форми, а не у традиционалној да капо структури, као и присуство комичних ситуација, премештаних у то доба у такозване интермеце из којих ће се изродити опера буфо. Познати италијански музиколог Масимо Мила је на живописан начин сажео садржај и естетику ове праве венцијанске барокне опере: „Главна јунакиња, лепа Статира, ћерка и наследница цара Кира, није склона да много размишља, те се распитује код свог тутора Ницена и код своје дворске даме од чега се то састоји брак. С друге стране, њена паметна и као ђаво лукава сестра Аргена жели да јој подметне Дарија, у кога је страсно заљубљена. Друга два претендента, Арпаго и Оронте, стално упадају у комичне дуеле, а један од њих мора да се брани од опсесивне страсти принцезе Алинде, која је нека врста претече Дона Елвире из Дон Ђованија. Стари тутор Ницен, филозоф и музичар, такође је заљубљен у празноглаву, али грациозну принцезу, док дворска дама Флора учествује и помаже свима у њиховим интригама, из којих ће Дарије изаћи као победник. Његово крунисање није резултат ничега другог до женидбе са Статиром. На тај начин сви митско-херојски моменти су сведени на саму маргину ове опере."

Уредник: Ксенија Стевановић