Мајстори барока – Мишел Пињоле де Монтеклер и Жан-Батист Штик
Представљамо кантате француских композитора настале у време када је на француски двор коначно стигао утицај италијанске музике преко комедије дел арте. Интересовање за експресивност италијанске традиције пренело се на популаран жанр какав су биле кантате. Слушаћете кантате "Дидонина смрт" за глас, виолину, флауту и континуо из 1709. године и "Аријана и Бахус" Мишела Пињолеа де Монтеклера из 1728. године и кантате "Помирени љубавник" и "Аурора и Кефал" Жан-Батисте Штика.
Монтеклер припада генерацији композитора који су обележили период између смрти Лилија, 1687, и успеха Рамоових сценских остварења, око 1733. године. Премда се композитори овог периода посматрају као имитатори Лилија, заправо су Монтеклер и Кампра утицали на Рамоа. Сценска дела Монтеклера одликују се посебно драматичном фузијом оркестарских боја. Брижљив третман инструмената огледа се и у детаљним записима артикулације и начина извођења сваког тона.
Мишел Пињоле де Монтеклер компоновао је 20 француских и 4 италијанске кантате, али њихов значај није био предмет досадашњих истраживања.
Италијански композитор немачког порекла Жан-Батист Штик стигао је у Париз 1705. године, а тамо је био познат и као Батестен. Штик је у своје кантате уносио француски осећај за мелодију, додајући јој новине у третману пратње, избора темпа и промене тоналитета каратеристичне за италијанску традицију.
Уредник: Сања Куњадић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари