Вокално-инструментална дела Игора Стравинског

Симфонија Псалама је троставачна вокална симфонија компонована 1930. године, у периоду неокласичне стилске орјентације овог аутора. Дело је настало као поруџбина чувеног диригента Сергеја Кусевицког, за прославу 50 година постојања Бостонског симфонијског оркестра. Кусевицки је сматрао да за ту прилику Стравински треба да напише дело само за оркестар; међутим, композитор је инсистирао да дело које је поручено буде комбинација симфоније и псалама. За разлику од већине композиција написаних за хор и оркестар, Стравински је истицао да ово дело није настало као симфонија у коју су укључени Псалми који ће бити певани, већ као певање псалама које је он симфонизовао. Читава симфонија тематски израста из мотива с почетка Трећег става, а композиционо, аутор обилато користи различите контрапунктске технике, желећи да алудира на богату традицију коришћења фугалног контрапункта у црквеним делима насталим у периоду ренесансе и барока. Као текстуални предложак, коришћени су одломци стихова из 38. и 40. као и комплетан 150. псалм.

У последњим годинама свог стваралаштва, Стравински је написао Реквијемске песме у знак сећања на Хелен Бјукенен Сигер. Реквијемске песме написане су за мештовити хор, оркестар и вокалне солисте. Иако су настале у серијалној фази стваралаштва Стравинског, песме садрже одлике и осталих стилских периода из стваралаштва овог композитора, као што су остинато и полифона композициона техника. Дело садржи девет ставова.

Аутор емисије: Јелена Дамјановић
Уредник емисије: Ивана Неимаревић