Пасије К. Ф. Е. Баха и Г. А. Хомилијуса

У време стваралаштва ових аутора, пасијска музика поприма два различита вида: старији модел ораторијумске пасије, који нам је, између осталог, познат из опуса Јохана Себастијана Баха и подразумева употребу библијског текста, те новији модел пасијског ораторијума, који је компонован у модернијем оперском маниру на оригинални либрето. Ораторијумска пасија је била пре свега присутна у лутеранском богослужењу, као неизбежни део службе у току страсне седмице у значајнијим црквама и богатијим парохијама. Готфрид Аугуст Хомилијус и Карл Филип Емануел Бах били су капелмајстори у великим немачким градовима - Дрездену и Лајпцигу - и њихова сакрална дела превасходно су писана за потребе обреда у протестантским црквама, те не чуди да у њиховим опусима доминира старији модел ораторијумске пасије.

У Пасији по Јовану Готфрида Аугуста Хомилијуса могу се уочити промене настале под утицајем галантног и осећајног стила, који су били доминантни у жанровима световне музике тог доба. Примећује се одсуство комплексне барокне полифоније, успоравање хармонског ритма, деликатна и израженија употреба корала, те централна улога арије, која је најчешће писана у оперском маниру. У Хомилијусовој пасији посебно плене арије једноставне мелодике, инвентивна употреба оркестарског речитатива, те елаборирана завршна нумера за хор и солисте. Занимљива је и употреба корала „Нека се слава теби пева" (Gloria sei dir gesungen), који се не среће често у пасијским делима, а истиче се богатом оркестрацијом уз изражајну употребу хорни и солистичких облигатних наступа појединих инструмената.

Срђан Атанасовски