Вокална лирика

Десауово вокално стваралаштво представља истинско огледало животног пута и поетичког развоја овог композитора – песме на стихове Гетеа, Хесеа и Шторма које је писао током друге деценије XX века, још увек показују утицај романтизма, док је његов опус из тридесетих под снажним утицајем строфичних песама какве су се певале у Шпанском грађанском рату, као и јеврејских песама намењених извођењу у синагоги.

После сусрета са Бертолтом Брехтом, Десау је почео да компонује сценску музику, као и песме, међу којима је и 27 концертних песама под називом Календар од три строфе, његов најобимнији вокални циклус. Овај циклус не представља само синтезу опуса Паула Десауа, већ и репертоара немачке савремене песме уопште. Циклус је премијерно изведен 1969. године, а  компонован је на стихове Георга Маурера, једног од водећих песника и есејиста Источне Немачке. У овим песмама Маурер се бави темама природе и љубави, комбинујући некада софистицирану, а понекад наивну двосмисленост са алегоријским фигурама и описима животних радости помоћу префињеног поетског израза. Ове непосредне песме, потпуно ослобођене било какве политичке поруке, оставиле су снажан утицај на тадашњу публику и учиниле Маурера једном од кључних фигура културне сцене тадашње комунистичке државе.

Маурерови радови привукли су и пажњу Паула Десауа, који је убрзо добио поруџбину Државне опере из Берлина и одлучио да напише читав циклус. Композитор често користи терце за описе природе или дочаравање фолклорног звука, док атоналне пасаже употребљава приликом алегоричног приказивања или стилизација.

Уредница емисије Ивана Неимаревић