Музика 18. века – Антонио Солер

Овај каталонски композитор, рођен 1729. године, стварао је на размеђи између барокне и класичне епохе. Своје музичко образовање започео је већ са шест година, када је постао члан црквеног хора у манастиру Монсерат. Са 15 година постао је оргуљаш и ђакон у катедрали у месту Сео де Уржељ, а највећи део своје каријере провео је као капелмајстор у катедрали у Љеиди, односно као оргуљаш на шпанском краљевском двору у Ескоријалу.

Као врсни оргуљаш и чембалиста, Солер је значајан део свог опуса посветио инструментима са диркама, а његов композициони стил подсећа на стваралачки рукопис Доменика Скарлатија, за кога се претпоставља да је био Солеров учитељ. Као свештено лице, кроз свој ангажман у катедрали, Солер је био у обавези да ствара и вокална духовна дела. У његовом опусу који обухвата преко 500 композиција, налази се и неколицина камерних остварења, међу којима су и шест квинтета  за две виолине, виолу, виолончело и облигатни клавијатурни инструмент. Ове квинтете Солер је написао за свог ученика, Принца Габријела, 1776. године, вероватно за потребе музичких  свечаности у Касити де Ариба, резиденцији коју је краљ Карлос ИИИ саградио за свог сина надомак Ескоријала. Солерови квинтети су обимна дела са четири или пет добро разрадјених ставова, у којима  је инструмент са диркама третиран солистички, чиме је овај аутор проширио могућности  камерне музике 18. века у Шпанији, а и шире. 

Аутор емисије Јелена Дамјановић