Велики интерпретатори – виолинисткиња Изабел Фауст

По оцени више угледних иностраних музичких магазина, Елизабет Фауст је једна од најимпресивнијих млађих виолинисткиња, а нашла се у жижи јавности почетком деведесетих година прошлог века. Њене интерпретације су вођене снажним музичким инстинктом и освајају сугестивношћу уметничког израза и ванстандардном техником.

Рођена је 1972. године, а виолину је учила са Кристофером Попеном. Већ током школовања истакла се победама на Међународном такмичењу за виолинисте „Леполд Моцарт" у Аугсбургу, 1987. године, као и на Конкурсу у граду Ровигу у Италији три године касније. Ови успеси представљали су, међутим, тек увод у тријумф који је Изабел Фауст остварила на Паганинијевом такмичењу у Ђенови 1993. године. Захваљујући њему, ова виолинисткиња улази на светску музичку сцену на велика врата и започиње да концертира као солиста са најбољим оркестрима Европе, а од 1995. године и на америчком континенту.

Поред извођења дела ранијих епоха на аутентичним инструментима, Изабел Фауст се превасходно профилисала као интерпретатор дела романтичарске епохе, али и стваралаца двадесетог века, попут Албана Берга, Бохуслава Мартинуа, Оливијеа Месијана и других. Свој сада већ богати дискографски опус започела је да гради 1997. године, када је, у издању Хармоније мунди, промовисан њен дебитантски албум са делима Беле Бартока који је понео награду Греми за најбољи снимак младог извођача те године. До данас, начинила је више од двадесет албума углавном за исту дискографску кућу, као и за куће CPO и ECM. На овим албумима оставила је трајне звучне записе интерпретација значајних дела виолинске литературе, од Лудвига ван Бетовена до Андреа Жоливеа. Елизабет Фауст посвећена је и камерном музицирању у сарадњи са уметницима као што су Пијер-Лорен Емар, Клеменс Хаген и Александер Мељников, а од 2004. године води и класу виолине на Универзитету за уметност у Берлину. Ова уметница свира на Страдиваријусовој виолини „Успавана лепотица" из 1704. године.

Уредник емисије: Стефан Цветковић