Фабриковани наративи
Аманда Боецкес: Визије вечности – пластика и онтологија нафте
У циклусу ФАБРИКОВАНИ НАРАТИВИ, који ћемо емитовали средом до 21. маја објавићемо текстове преузете из E-flux магазина бр 47 из септембра 2013. у преводу Владимира Матеса.
Куда одлазе артефакти када су уништени? Улазе у празнину историјског брисања, фабрикованих наратива и прикладне амнезије. Имамо обичај да то место зовемо музеј. Али, шта се дешава када је и сам музеј уништен, када је спаљен или опљачкан, када се иконе и артефакти претворе у
прашину или поново дођу у руке људи? Можемо ли и даље имати приступ њима и да ли ми то уопште и желимо?
После излива друштвених замишљања, почињемо да мислимо о конкретној моћи и где она стварно почива. И то нас тера да постављамо необична питања: Ко стабилизује наративе и обезбеђује потпуну заштиту наслеђа? То свакако није интернет. А ни у ком случају нису ни историчари или религиозни фанатици. Увек је то неко ко штити државу као складиште, неко је буквално одржава у животу да би могла да прича о себи као о заједници и да спречава да људи постану артефакти. Наравно, морамо се присетити да се пљачка Музеја Ирака догодила усред побуне ван граница те земље, а не у њој. То су потпуно различите ствари. Оне нас терају да се суочимо са парадоксалним преклапањем ненасилних и насилних облика организовања, као и узнемиравајућим сличностима у начину на који доводе до конкретних промена у друштву.
У трећој емисији објавићемо текст Аманде Боецкес и Ендрија Пендакиса Визије вечности: Пластика и онтологија нафте.
Уредник циклуса: Јован Деспотовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари