Ђузепе Верди: Травијата

Отварање сваке оперске сезоне славне миланске куће је важан догађај, који понекад има призвук скандала како оног политичког, тако и уметничког. Ни ове године није било другачије.
Италијанска критика је дочекала на нож нову поставку Травијате коју је начинио руски режисер Дмитриј Черњаков, померивши дешавања из XIX века у садашњи тренутак. Чувени лођонисти, посетиоци највише галерије у Скали, који се сматрају чуварима оперске традиције и стандарда у најславнијој оперској кући у Европи, нису имали разумевања за интервенције Черњакова, чији је циљ био да продрма устаљену репрезентацију Вердијевог ремек-дела.

Иако један део критике, али ни аудиторијума, није уочио контроверзу у режијској визији приче, други део, чини се бројнији, налазио је замерке овој поставци. Највише негативних реакција изазвале су интервенције у другом чину, чија је радња смештена у кухињи у којој заљубљени Алфредо и Виолета кувају - што је допринело одређеној банализацији сценских очекивања публике.
Ипак, критика се слаже да је Диана Дамрау као Виолета била одлична, иако сама њена појава не одговара изгледу смртно болесне жене. Својим вокалним умећем, нијансирањима и легатима она је, поред свега, пружила и музички заокружен приказ свог лика.

Жељко Лучић је такође позитивно оцењен – уз истицање његове природне музикалности и лиричности. Нажалост, Пјотр Бечала није успео да убеди публику у своје тумачење лика Алфреда Жермона. Лођонисти су му упутили узвике неодобравања, како сам каже, прве у каријери, због чега је пољски тенор најавио да више неће учествовати у продукцијама Скале.

Уредница Ксенија Стевановић