Тоталитаризам данас – Говори Алпар Лошонц

Иако је појам тоталитаризма данас веома добро познат и, чини се, истражен, упркос томе што класичним одређењима тоталитаризма - нацизам, бољшевизам, фашизам - данас не одговара ниједна политичка констелација (са изузетком Северне Кореје), најзад, упркос томе што се овај појам, нарочито у журналистичко-медијској сфери, обилато (зло)употребљава, тоталитарне претензије се уочавају испод мирне воде на површини. Међународни научни скуп у Осијеку је, из перспективе практичке (политичке) филозофије. Покушао да тематизује тоталитарне претензије у савременим политичким констелацијама.

Загребачки филозоф Лино Вељак даје основна појмовна разграничења, Жарко Паић тврди да је тоталитаризам данас немогућ, док Маријан Кривак прави везу између агамбеновског ванредног стања и друштва знања. Сарајевски филозоф Уго Влаисављевић варира агамбеновски мотив логора, новосадски филозоф Алпар Лошонц говори о нормализацији тоталитаризма, док осијечки филозоф Жељко Сенковић у игру уводи мотиве Хане Арент. Предраг Крстић изводи рефлексију о вези просветитељства и тоталитаризма, док сарајевски социолог Иво Комшић у одређеном разумевању друштва проналази тоталитарне претензије. Фра Миле Бабић критикује доба секуларизма, осијечки филозоф Јосип Брдица у тоталитаризму види световну религију, док Љубица Матек и Синиша Бједов, обоје из Осијека, анализирају литерарне мотиве у приступу тоталитаризму. Новосадски филозоф Слободан Саџаков говори о егоизму и тоталитаризму, док словеначки феноменолог Деан Комел варира метафизичке мотиве као тоталитарне.