Историјски снимци

У годинама непосредно после Другог светског рата, на међународној сцени појавила се неколицина изузетних музичара, међу којима је био и француски виолончелиста Пол Тортеље. Рођен у Паризу 1914. године, студирао је на Париском конзерваторијуму, на којем је дипломирао са шеснаест година изводећи Елгаров Концерт за виолончело. Прве године каријере провео је као виолончелиста Симфонијског оркестра из Монте Карла, да би 1937. године на позив Сергеја Кушевицког прешао у Бостонски симфонијски оркестар. Непосредно пред рат, враћа се у Француску где током окупације свира у Оркестру париског радија.

Солистичку каријеру Тортеље је започео тек после рата захваљујући Томасу Бичаму. Двојица уметника упознала су се 1945. године на аудицији коју је, поводом планираног концерта, Бичам организовао за чланове оркестра из Париза, а у којем је Тортеље водио секцију виолончела. Премда је био импресиониран музикалношћу овог Француза, Бичам је до заједничког концерта са Тортељеом морао да сачека прилику која се указала тек две године касније. Тада је Бичам, као гостујући диригент Консертхебау оркестра, позвао Тортељеа да изведе Концерт за виолончело Јена Хубаја. Након великог успеха који је овај наступ постигао, сарадња двојице уметника се наставила на Фестивалу Рихард Штраус у Лондону, где је Тортеље позван да тумачи деоницу виолончела у тонској поеми Дон Кихот. По Тортeљеовим речима, ово је било остварење његовог сна још из времена када се као виолончелиста оркестра из Монте Карла припремао за никада уприличено извођење Дон Кихота под управом композитора.

Одмах након концертног извођења на поменутом фестивалу у Лондону са Бичамом, уследило је студијско снимање. Највећи део Дон кихота забележен је између 4. и 6. октобра 1947, али је снимак комплетиран тек 20. марта наредне године. Албум је изашао у издању дискографске куће И-Ем-Ај, као први који је Тортеље остварио у својој дугој каријери. Ово дело велики виолончелиста снимиће још два пута - 1958. године са Берлинском и 1973. године са Дрезденском филхармонијом под управом Рудолфа Кемпа.

Уредник: Стефан Цветковић