Јоханес Брамс: Немачки реквијем
Хор Баварског радија и Оркестар Државне капеле из Дрездена под управом Кристијана Тилемана, изводи "Немачки реквијем" Јоханеса Брамса. Снимак је са концерта одржаног 25. марта прошле године у оквиру Салцбуршког ускршњег фестивала.
Иако композитор никада није открио коме је ово дело посвећено и чиме је инспирисан његов настанак, сматра се да је то био губитак две Брамсу изузетно блиске особе - прво његове мајке, а затим и Роберта Шумана - његовог ментора и ‘духовног оца' - како га је сам често називао.
У време када је компоновао своје најобимније вокално-инструментално дело, Брамс се двоумио око назива зато што је истицао да је његова намера била да напише „реквијем за утеху живима, а не за душе мртвих". Један од предлога био је Људски реквијем. Придев немачки у наслову дела, указује на Брамсов избор да не користи уобичајен, латински текст мисе за упокојене, већ одабране одломке из Библије на немачком језику.
Прве скице за ово опсежно седмоставачно дело настале су 1861. године, али је озбиљан рад на партитури Брамс започео тек пет година касније. Прва верзија Немачког реквијема, без петог става, завршена је 1867. године и премијерно изведена у Катедрали у Бремену наредне године, на Велики петак.
Дело је свој коначни облик, са накнадно уметнутим петим ставом - за соло сопран и хор, добило 1869. године када је и први пут изведено у дворани Гевандхаус у Лајпцигу. Након успешне премијере, Брамсов Немачки реквијем је током наредне деценије изведен више од сто пута, само у земљама немачког говорног подручја.
Уредница емисије: Светлана Тртица
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари