О књизи Слободана Дивјака „Терор ума или терор над умом"

У једном делу свог излагања, Јован Бабић наводи, између осталог, карактеристике метафизичког и либералног схватања ума и њихове међусобне разлике, да би, на крају, поставио низ питања о постмодернистичком уму - „каква врста правилности ту постоји, шта је то постмодернистички ум, која врста универзалности, која врста умности ту постоји?" У том контексту, додаје: „И сад, Дивјак каже следеће - то је питање које може да се схвати као полемичко - у постмодерни су сви типови разлика допуштени. Али, како је то могуће? Шта значи 'сви типови разлика'? Ако су све разлике ту, онда више нема разлика. Или ће можда постмодернисти да мало одступе, па да кажу да можда нису све разлике, него, просто, већина. Али, шта значи већина разлика, шта значи више тих разлика него у другим цивилизацијама? То има смисла, али да се каже већина разлика од укупног броја разлика - то ми се чини да нема никаквог смисла, јер не знам колико разлика укупно има."

Ненад Даковић је, такође, упутио једно питање Слободану Дивјаку, јер види, како је рекао, да у овој књизи „остаје при томе свом искључиво негативном ставу према постмодерни и њеном схватању ума". Дакле, да ли мисли да су постмодернисти некакви безумни људи који немају у виду ум? „Ја мислим", наставио је Даковић, „да се ту пре ради о врло радикалној критици или ревизији метафизички схваћеног ума. И доиста не разумем твој однос према постмодерни, јер ти доиста критикујеш метафизичко схватање ума. Постмодерна такође нема ништа против процедуралног или либерално схваћеног ума, с тим што ја мислим да је врло озбиљан недостатак ове књиге твоје уверење да либерализам и даље постоји као некаква идеолошка или теоријска алтернатива. По мом мишљењу, либерализам је поражен исто тако као што је поражен и марксизам. Оно што ми данас имамо је, у ствари, одсуство сваке теоријске или идеолошке концепције која би на један универзалан начин објашњавала савремени свет."

У свом одговору Даковићу, Слободан Дивјак каже да није рекао то што му се приписује, нити је то у књизи написао: „Напротив, ја сам написао да постмодернисти нису склони ирационализму. Нису они безумне главе, како би ти рекао, али они контекстуализују ум тиме што ум, или одређени тип рационалности, схватају као производ посебног друштвено-културног контекста. То је оно Деридино - ништа не постоји изван контекста. Значи, по њима, постоји плурализам различитих рационалности које израстају из посебних друштвених пракси, а по метафизици постоји само један ум, као што постоји по постметафизици један ум, али ја сам већ наводио битне разлике које између њих постоје."

Постмодерно схватање ума „заправо имплицира оно са чим се не слаже колега Бабић, а то је да је свака разлика легитимна, јер такво схватање ума иде ка томе да разлика као разлика буде примарни догађај. У метафизички схваћеном уму разлика је само појавна манифестација универзалног ума, док код либерала разлици претходе чисто формална и отуда универзална правила игре. Управо постмодернисти критикују либерале зато што њихов либерално-демократски систем искључује одређене типове разлика. Они хоће да сви типови разлика добију легитимитет и да их поставе на исту раван."

На другом месту, Дивјак прецизира: „Ако кажете све разлике су легитимне, али нацизам не долази у обзир... ако искључите макар само нацизам, ви већ уводите један стандард. Тај универзални стандард мора претходити разлици, и онда разлика не може бити примарни догађај. Зато постмодернисти хоће разлику као примарни догађај. То је код њих полазна таћка, а не индивидуална слобода. У томе се ми не слажемо."

Либерална идеја је „реализована на нивоу институционално-правног система у парламентарним државама које постоје већ вековима и срж њиховог уставно-правног поретка представљају управо ти чисто формални и отуда универзални принципи". Због тога је „потпуно погрешна и нетачна" Даковићева теза да је либерализам мртав. „Све западне земље и не само западне, Индија, Јапан, Јужна Кореја, који сада израстају у џинове, парламентарне су, либерално усмерене државе. И, шта је сад - либерализам мртав, а тамо где је либерализам тамо је концентрисана највећа економска, технолошка, војна моћ! То је зато што ми нисмо навикнути да дајемо неки иоле већи значај формално-институционалном систему. Ми се односимо према њему као да је то нека пука фасада."