Сублимне фреквенције

Каријера овог уметника је започела у познатом панк бенду Флег Кемп из Торонта почетком 90-их година, али се Шено окренуо проширењу свог музичког вокабулара наступајући у бројним саставима посвећеним импровизованој, авант-фолк, џез и савременој музици. Почевиши од 2006. године Шено се бави стварањем особеног света песме, у којима спаја текстове високе ерудиције са јединственом гитарском техником. У погледу музичких утицаја, Шено се показује као добар познавалац поп и фолк традиције, али и средњовековне и савремене музике.

Албум Sloppy Ground из 2008. године критичари су описали као „нову страницу фолкором инспирисане музике и лекцијом у писању ауторске песме". Сам Шено је рекао да су његови текстови усмерени према томе „шта љубав чини, а шта она значи... време које ћете провести слушајући ове мелодије није оно с почетка љубави или време слома - иако волим и те ствари - већ време средине љубави, онога што се дешава између".

Ерик Шено доживљава албум Guitar and Voice као пример уметности баладе. Џез, музика за ансамбл виола, шкотски фолклор, нојз, поп и барокни утицаји се стапају у ток песме. На самом прагу између звучног експеримента и импровизације својствене певачима традиционалне музике, Шеноове баладе звуче потпуно другачије од целокупног корпуса кантауторске музике на енглеском језику, јер у њима се како каже аутор „чудноватост романтичног исказује кроз психоделични објектив".

Уредница Ксенија Стевановић