уторак, 25. феб 2014, 23:50
Трибине
Александар Илић говори о књизи Слободана Дивјака
У циклусу ТРИБИНЕ, који емитујемо уторком, објавићемо више излагања о књизи Слободана Дивјака „Терор ума или терор над умом", с поднасловом „Карл Шмит - икона постмодернизма". Разговор о Дивјаковој књизи недавно су организовали Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду и Трећи програм Радио Београда. У другој вечерашњој емисији, 25. фебруара, преносимо излагање Александра Илића.
Уз напомену да он сам није филозоф по струци и да неће говорити о филозофским аспектима књиге Слободана Дивјака, већ „о значају либерализма у Дивјаковој књизи и о значају либерализма данас код нас", Илић је подсетио да у нашој модерној мисли постоје две струје које су заступале идеје либерализма. Једна је „била више литерарног карактера - то су били људи попут Борислава Пекића који, такође, нису били филозофи по струци, али су у свом опусу заступали либералне идеје. И не само у књижевном опусу, него и у својим политичким текстовима и анализама друштва." Друга линија била је филозофска, а мислилац који је у том погледу дао највећи допринос био је Никола Милошевић. Нажалост, сматра Илић, она је најслабија у нашем интелектуалном животу, јер ми имамо једну претежно „леву мисао, социјалдемократску, која је контаминирана тоталитаризмом и лењинизмом. Наша социјалдемократија је још увек марксистичко-лењинистичка у великој мери." На другој, пак, страни, на нашој десници „постоји једна грађанска либерална струја, али... и десница која није блиска идејама либерализма, која је пре блиска идејама једног тоталитарно схваћеног национализма".
Појава Дивјакове књиге, због свега тога, изузетно је значајна и допринеће јачању наше либералне традиције. То је, према Илићевим речима, посебно важно у време „похода против либерализма" у Србији, када се за стање у земљи окривљује управо либерализам, који је, тобоже, „упропастио нашу транзицију и нашу приватизацију", и када „наши етатисти, заостали из самоуправног социјализма", говоре о краху либерализма у свету. Напротив, либерализма код нас нема, одговара Александар Илић, или га има сасвим мало. Стога је битан и овај друштвени аспект Дивјакове књиге, мада је њена вредност пре свега филозофска.
Карл Шмит је „само један од примера за оно што је Ралф Дарендорф назвао тоталитарно искушење", каже Илић и, на другом месту, додаје да је Шмит део „ једне пангерманске традиције која је древна и отворено антихуманистичка и тоталитарна". Истовремено, наглашава да иза либерализма стоји једна идеја која је „снажнија од самог либерализма, а то је идеја хуманизма", који је, опет, садржан у идејама равноправности и слободе свих грађана.
Уредник: Ђура Војновић
Autor:
Редакција
Преносимо излагања са научних конференција и трибина. [ детаљније ]
Коментари