Сублимне фреквенције
Џозефин Фостер: албум "Ја сам сањалица"
Представићемо албум "Ја сам сањалица" америчке фолк кантауторке Џозефин Фостер, који је прошле године објавила дискографска кућа "Fire".
У својим тинејџерским даним Фостерова је певала на венчањима и сањала о томе да постане оперска певачица. Одрастајући, одустала је од те идеје и почела своју солистичку каријеру. Неговала је карактеристичан израз базиран на старим бродвејским песмама које је певала уз пратњу укулелеа. Неколико година радила је као професорка певања у Чикагу, где је наступала са музичарима као што су Борн Хелер и фри џез басиста Џејсон Аџемијан, као и са поп бендом Chidlren's Hour. Песме са њеног првог студијског албума Hazel Eyes I will Lead You, из 2005. године, евоцирају рану америчку фолк музику, као и блуз с почетка XX века. На свом наредном остварењу Фостерова се окренула необичним интерпретацијама немачке романтичарске соло песме. Од тада је објавила још три албума, чији су називи This Coming Gladness (изашао 2008. године), затим Graphic as a Star из 2010, и Josephine's Blood Rushing, реализован 2012. године.
Прошлогодишње остварење Ја сам сањалица добило је одличне критике. Тако је часопис Uncut објавио да је ово „најортодокснији албум Џоезефин Фостер и у великој мери један од најбољих". Често је описујући као комбинацију ексцентричности, мистике и уживања у формализму, Фостерова у својој музици спаја најразличије стилове и музике прошлости и садашњости. На албуму Ја сам сањалица она се инспирише непрегледним извором америчке фолк и кантри музике, али и баладама Бродвеја, односно такозваних Tin Pan Alley композитора. Звук отвореног, водвиљског пијанина често прати карактеристични вокал Џозефин Фостер, уз контрабас, бубњеве, стил гитару и виолончело. Оно што карактерише ову уметницу је њен глас пун вибрата, споро изговарање речи, те успорена дикција, који заједно, њеним песамама дају посебан театарски штимунг.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари