Политике памћења
Жак Ле Гоф: Памћење
На Трећем програму, од четвртка, 20. до суботе, 22. фебруара, можете слушати текст Жака Ле Гофа "Памћење" који је преузет из зборника "Колективно сећање и политике памћења". Приредили су га Михал Сладечек, Јелена Васиљевић и Тамара Петровић.
Жак Ле Гоф у свом тексту о памћењу прати историју различитих видова памћења и меморијских техника, закључно с иновацијом коју су приступу памћењу донели кибернетика и генетика, као специфични записи меморисаног. Реч је заправо о одељку из књиге Жака Ле Гофа Историја памћења коју је објавио Галимар, 1988. године.
Аутор се бави памћењем у веома широком смислу, правећи разлику између три врсте памћења: специфичног памћења, етничког памћења и вештачког памћења. „Памћење се схвата као једна врста подлоге на коју се уписују ланци чињења. Тако се може говорити о 'специфичном памћењу' како би се дефинисала фиксација понашања животињских врста, 'етничком' памћењу које обезбеђује репродукцију понашања у људским друштвима, као и 'вештачком' памћењу, у својој најскоријој форми електронске меморије, које не прибегавајући инстинкту или рефлексији, обезбеђује репродукцију ланаца механичких чињења.
У скорије доба, развој кибернетике и биологије знатно је обогатио појам сећања у односу на свесно људско памћење. Говори се о компјутерској меморији и генетском коду као памћењу наслеђа. Али то проширење памћења на машину и на живот у једнакој мери се, парадоксално и непосредно, одражава у психолошким истраживањима о памћењу, пролазећи кроз један, пре свега, емпиријски стадијум, ка стадијуму који је више теоријски", пише Ле Гоф.
Текст је превела Сања Милутиновић Бојанић.
Уредница Оливера Нушић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари