Хорска музика

Овај италијански композитор представник је ‘Римске школе', а припадали су јој ствараоци који су компоновали за време Палестрине или у периоду непосредно након његове смрти. Иако су наставили трагом великог мајстора, многи композитори Римске школе истраживали су нова, разноврсна музичка средства, те развили индивидуалан и иновативан музички стил. Један од њих је био и Ђовани Франческо Анерио, најпознатији по својим мисама, међу којима се издваја његова прерада Палестринине Мисе Папи Марчелу, као и Реквијем, односно Миса про дефунктис, коју ћете чути у емисији ХОРСКА МУЗИКА.

Ово дело, објављено 1614. године, само је једна од многобројних миса које су у то време откривене у Риму и Шпанији, а користиле су различиту и слободну комбинацију ставова ординаријума. За самог Анерија, посебну улогу је често имао Dies Irae. Тако је и у Реквијему где, и по обиму и по месту које заузима, представља централни став целокупног дела. Анерио користи сваку прилику да текст који описује Судњи дан нагласи одговарајућим музичким средствима, па тако речи уздишем и тражи ме наглашава хроматским алтерацијама. Поверавајући поједине сегменте дела различитим групама певача, Анерио се врло ефектно поиграва са контрастима али и балансом хорског звука. Управо том осећају за баланс приписује се и Анериова одлука да Реквијем не закључи очекиваним Либера ме, већ умирујућом молитвом Кирије елејсон.

Уредница емисије: Светлана Тртица