Клавирске метаморфозе – Тери Рајли: Ин Це

Рајли је рођен 1935. године у Калифорнији и један је од стваралаца који су музички минимализам довели у жижу интересовања музичке јавности. Његова алеаторичка композиција Ин Це из 1964. године, намењена било којем инструменталном саставу, једно је од кључних дела која су била резултат новог приступа компоновању, новог концепта изградње музичке форме који се темељи на репетицији и преплитању музичких образаца, и који је настао као одговор доминирајућој академској серијалној техници компоновања. Ова композиција, уз дела Филипа Гласа, Стива Рајха и Џона Адамса заснована на истом принципу, променила је ток музичке историје у двадесетом веку и инспирисала стваралаштво не само аутора уметничке, већ и популарне музике. Рајлијева хипнотичка и механичка репетитивност, полиметрична и вишеслојна текстура и оријентални призвук водили су ка истраживању нове тоналности и успостављању нове визије савремене музике, другачије од оне коју је понудила европска музичка авангарда после Другог светског рата.

Композиција Ин Це састоји је из 53 музичка обрасца, који се могу понављати неодређен број пута. Музичари започињу свирање у различито време, обрасце свирају назначеним редом, али неки од њих могу бити и прескочени. Сваки извођач одлучује који ће образац свирати. Ипак, композитор је назначио да разлика у броју образаца који звуче истовремено не би требало да буде већа од три. Обичај је да један од извођача свира тон Це у осминама нота током целог извођења. Овај слој фактуре назва се пулс. Трајање композиције није одређено и може бити између 15 минута и неколико сати.

Јерун ван Фен је Рајлијеву композицију реализовао снимајући појединачне клавирске деонице које су потом обједињене.

Аутор емисије Бранка Поповић